У циљу придруживања хуманитарној акцији прикупљања помоћи поплављеним подручјима у Републици Србији, Савез рачуновођа и ревизора Србије, извршио је уплату износа од 150.000 динара на наменски динарски рачун Владе Републике Србије на име помоћи поплављеним подручјима у Републици Србији и износа од 50.000 динара на рачун трезора Министарства финансија Републике Српске на име помоћи поплављеним подручјима у Републици Српској.
Такође, предузеће „Рачуноводство“ ДОО извршило је уплату износа од 1.500.000 динара на посебан наменски рачун Владе Републике Србије и износа од 500.000 динара на рачун трезора Министарства финансија Републике Српске на име помоћи поплављеним подручјима у Републици Српској.
Овим путем позивамо све претплатнике Рачуноводствене праксе и чланове Савеза РР Србије да, у складу са својим могућностима, дају одговарајући допринос и да се одазову позиву Владе Републике Србије, да помогну угроженим породицама чија је имовина оштећена или уништена у незапамћеним поплавама у Републици Србији и Републици Српској.
Влада Републике Србије објавила је информацију о рачунима на које се може вршити уплата помоћи:
За слање из иностранства: Упутство на сајту Владе Србије:
http://www.srbija.gov.rs/pages/popupimage_popup.php?id=209921.
Поред тога, отворен је СМС број за помоћ за све мреже: 1003 (цена 100 динара).
Влада Републике Српске објавила је информацију о рачуну на које се може вршити уплата помоћи:
Министарство финансија: Јединствени девизни рачун трезора
Адреса: Трг Републике Српске 1 BA-78000 Бања Лука
SWIFT: BLBABA22
Број рачуна: BA39 5517 9048 0118 3851
Сврха дознаке: Помоћ поплављеним подручјима
Порески аспект дате помоћи
У наставку дајемо основна објашњења пореског аспекта, у складу са тренутно важећим прописима, како би претплатници имали у виду пореске последице које их очекују приликом давања хуманитарне помоћи. О овој теми ће бити детаљна објашњења у наредном броју Рачуноводствене праксе.
Пре свега, порески третман је различит у зависности од начина давања (у новцу или добрима) и примаоца помоћи, односно да ли се помоћ упућује физичком лицу, правном лицу, или преко наменског рачуна који је Република Србија отворила за помоћ настрадалима.
Уколико правно лице или предузетник жели да изврши помоћ уплатом у новцу на наменски рачун Републике Србије, нема обавезе плаћања нити једног пореза.
Наиме, накнада у новцу која нема карактер накнаде за промет није предмет опорезивања, према Закону о ПДВ („Сл. гласник РС“, бр. 84/04, ... и 108/13). Са друге стране, расход који по том основу евидетирају претплатници у својим пословним књигама, признаје се у пореском билансу до 5% укупног прихода, сходно одредбама члана 15. став 1. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС“, бр. 25/13, ... и 108/13) и мишљењу Министарства финансија број 430-07-331/2010-04 од 19.01.2011. године, чији најважнији део цитирамо:
"С тим у вези, у конкретном случају, расходи обвезника учињени на име хуманитарне помоћи и то уплатом новца на рачуне (који су отворени за посебне намене) преко којих се прикупљају новчана средства сходно одлуци градоначелника града Краљева (која је донета у складу са прописима о буџетском систему), при чему се та новчана средства искључиво користе за санацију елементарне непогоде - земљотреса на подручју града Краљева, према нашем мишљењу представљају расходе који се признају у пореском билансу у износу и на начин прописан одредбом члана 15. ст. 1. и 2. Закона."
Исти порески третман постоји и уколико претплатник (правно лице или предузетник) жели да изврши помоћ уплатом у новцу хуманитарној организацији која је регистрована за те намене, уз испуњење прописаних услова. Међутим, уколико се помоћ у новцу исплати правном лицу или организацији која није регистрована за хуманитарне намене, или физичком лицу, такав расход не би могао да се призна у пореском билансу.
Са друге стране, уколико је прималац поклона (хуманитарне помоћи) Република Србија, или привредни субјект који је по основу те помоћи исказао приходе у својим пословним књигама, или физичко лице, не плаћа се ни порез на поклон (обвезник пореза на поклон је прималац поклона, ако се према Закону о порезима на имовину плаћа порез).
Уколико правно лице или предузетник жели да изврши помоћ у добрима (роби, материјалу, залихама и др.) по основу којих је као обвезник ПДВ имао право на одбитак претходног пореза (без обзира да ли је то право заиста и остварено), дужан је да обрачуна и плати ПДВ, с обзиром да се у том случају промет без накнаде изједначава са прометом уз накнаду. Са друге стране, уколико набавља нова добра са намером да их поклони за хуманитарне намене, нема право на одбитак претходног пореза, али нема ни обавезе обрачунавања ПДВ приликом предаје тих добара у виду хуманитарне помоћи. Такође, признавање расхода у пореском билансу по основу оваквих издатака врши се уз испуњење истих оних услова који важе и код донација у новцу.
Уколико правно лице или предузетник изврши помоћ у новцу или добрима непосредно физичком лицу, не постоји обавеза обрачунавања пореза на доходак грађана, с обзиром да је чланом 9. став 1. тачка 10) Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 24/01, ... и 108/13), предвиђено да се порез не плаћа по основу помоћи због уништења или оштећења имовине услед елементарних непогода или других ванредних догађаја. Такође, за то физичко лице не постоји ни обавеза плаћања пореза на поклон.
Ово пореско изузимање примењује се код давања помоћи запосленима и другим лицима која нису запослена код исплатиоца, и то у укупном износу дате помоћи, под условом да је физичко лице претрпело штету на имовину услед елементарних непогода, о чему треба да постоји писани акт.
Одредбама члана 2. Правилника о остваривању права на пореска изузимања за примања по основу помоћи због уништења или оштећења имовине, организоване социјалне и хуманитарне помоћи, стипендија и кредита ученика и студената, хранарина спортиста аматера и права на пореско ослобођење за примања по основу солидарне помоћи за случај болести («Сл. гласник РС», бр. 31/01 и 5/05), прописано је да пореско изузимање по основу помоћи због уништења или оштећења имовине може остварити лице које је претрпело уништење или оштећење имовине услед елементарних непогода (поплава, одрон, земљотрес, град и др.) или других ванредних догађаја (пожар, ратна и друга разарања и др.) ако је:
1) чињенично стање настанка и узрока уништења или оштећења имовине утврђено и процена висине штете извршена од стране надлежног органа (МУП или други надлежни државни органи, стручна комисија или други надлежни орган даваоца помоћи и сл.) и то констатовано у писаном акту (решење, записник и др.);
2) надлежни орган даваоца помоћи донео одлуку о давању и висини помоћи, основану на колективном уговору, односно општем акту и на чињеничном стању о насталој штети, њеном узроку и висини, које је утврђено актом из тачке 1) овог члана.
Међутим, у овом случају расходи по том основу се неће признати у пореском билансу претплатника, с обзиром да се издаци не врше хуманитарним организацијама регистрованим за те намене нити коришћењем организоване помоћи државе, преко наменског рачуна.
Приликом попуњавања налога за уплату помоћи правним и физичким лицима, као шифра плаћања уноси се 287 (уплата на текући рачун), односно 187 (ако се исплата врши у готовом).